​NORA! ŠTA SE DOGODILO NAKON ŠTO JE NORA NAPUSTILA MUŽA ILI STUBOVI DRUŠTAVA

Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava relativno je nova predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta u režiji Snežane Trišić. Ovaj komad, prva drama Elfride Jelinek, sada već dobitnice Nobelove nagrade, za rediteljku je možda bio i preveliki zalogaj. Od pojavljivanja Nora privlači pažnju, još u 19.veku kada je Ibsen odlučio u svojoj drami Lutkina kuća predstaviti žensko biće kao nekog ko ima prava na nešto više od puke egzistencijalne prirode, na sebičnost i emancipaciju, digla se velika prašina. Ibsen u drami ništa nije prepustio slučaju i ovim delom je napravio jednu genijalnu stvar – drama u tri čina, vrhunac radnje u trećem činu i kraj. Nora napušta muža a Ibsen ostavlja čitaocu da sam odluči šta će biti sa njom. Elfrida Jelinek najednom dolazi na ideju da od posmatrača postane akter i da stavi pečat na Norinu sudbinu, i tako gotovo sto godina kasnije Nora dobija kraj. Elfrida Jelinek je bila sasvim realna i nepristrasna u tome, nije dala sebi pravo na iluziju. Žena u kapitalizmu teško opstaje ukoliko je slabog duha a velike lepote, muškarci željni kapitala kako na ljude tako i na žene gledaju isključivo kao na proizvod, objekat…žena – potrošna roba. Međutim, Elfrida nam jasno pokazuje da tu nije samo žena neko ko pada u kapitalizmu. Elfrida nam jasno pokazuje da u kapitalističkom društvu pada svako ko nije sposoban, svako ko nema dovoljno sredstava I svako ko na tasu ima istu količinu ambicija I emocija.
Na sceni Ljuba Tadić publika ima priliku da vidi karikaturu žene koja svim silama želi da iz objekta pređe u subjekat. Nataša Tapušković pleni svojom pojavom i svojim izgledom velikim delom dočarava lik Nore. Međutim, na sceni na kojoj jedina metafora I treba da bude upravo Nora mi vidimo metafore u svakom uglu, u svakom trenutku. Scenografija koja je previše bukvalna sa mlakim pokušajima da od mejnstrima pređe u avangardu I verodostojno prikaže vreme između dva rata, u stvari ne prikazuje ništa. Ništa koje je trebalo da ispoštuje isključivo Elfridu koja kroz svoja dela na istančan I sebi svojstven način provlači ideje futurizma, zapravo način na koji je nacistička nemačka koristila futurizam kao propagandu.  A kostimi imaju samo za zadatak da karikiraju i da od Nore naprave seksualni objekat. Zanimljivo je to da komad koji govori o emancipaciji žene na sceni prikazuje tantalove muke Nataše Tapušković da se otrgne seksipila, lepote I maznog glasića I tu na sceni postane velika glumica. Nažalost, vidimo samo pokušaje dok je Branislav Lečić I Vojin Ćetković nadjačavaju u svakom dijalogu, baš onako kako je Noru nadjačao muškarac kapitalista.

Nataša nije kriva, rediteljka je napravila da Nore nema. Obrazovana dama koja nije želela da bude samo objekat ljubavi, potrošna I zamenjiva, Nje nema. Pojeo je Noru kapitalizam, ironija I podsmeh 21.veka baš od strane žene. Nora se nažalost vratila patrijarhatu podjednako brzo kako je I otišla. Na tom njenom putu mogli smo da vidimo samo to da su žene nesposbne i da ono što ih jednom udari, pratiće ih zauvek. Možda je i to bila poruka rediteljke..ko zna.

U ostalim ulogama možemo videti fantastičnu Natašu Ninković koja na verodostojan način prikazuje negativnu stranu futuristicke umetnosti tj. kako je mašina zarobila i ponizila čoveka umesto da mu služi. Bojan Dimitrijević  kao da ne može da se pomeri od uloge Pikca, pa svoju ulogu previše karikira i pokušava da napravi komičnim nešto što to po svojoj prirodi nije. Svi ostali su standardno dobri, manje-više neupadljivi.

Ukoliko želite da vam se dopadne ova predstava, potrebno je da u gledalište uđete bez ikakvog predznanja o Ibsenu i Ibsenovoj Nori, i da ne razmišljate previše nakon predstave o emancipaciji žene. U tom slučaju predstava će vas nasmejati, izgled Nataše Tapušković očarati, i prepoznaćete genijalnost Sonje Vukićević u scenskom pokretu. Ali nećete se zaplakati, nećete ostati zapitani i nažalost – nećete osetiti koliko su žene i danas, skoro 130godina kasnije, idalje u istom problemu i sa istom težnjom – da od objekta postanu subjekat.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s