‘Proces’ kao Biblija 21.veka

Religiozna alegorija “Procesa”

Ponekad postoji vise nego sto se cini.

 

Nekada davno smo citali “Bibliju”, a nekada skorije smo citali “Majstora i Margaritu”. To i nije bitno toliko, samo je bitno da znamo o cemu se radi u svim tim delima. Makar malo, ni to ne moramo puno.
Najskorije smo citali “Proces” onda smo citali analize I bilo je vreme da iz svega sto smo procitali napravimo svoju analizu.To jest bilo je moje vreme da napravim analizu.
Nije mi prvo Biblija pala na um, vec Pontije Pilat a onda Bog. Dakle, nije ni Pontije Pilat vec djavo i Bog. Nekada davno pre mnogo vekova djavo presudi Bozijem sinu a od tada Bog sudi svemu ljudskom. Cujem babe po selu kada se naljute na nekog sa TV-a (sretnih li baba kad se samo ljute na male coveculjke iz televizora) kako znaju da kazu ‘Ceka te strasni sud’. Te babe njv nisu procitale “Proces” pa ne misle na Jozefa K. mucenog koga ceka strasni sud, vec misle na ono kad odes na nebo pa tamo te ceka neki od cika svetac koji je zatefterio sve sto si ikada uradio i koji ce ti odrediti kuda ces otici. To je jedna od prvih zabeleski koje sam napravili u koracima analize Strasni sud = Bog. Ali jos pre toga sam shvatila jednu bitnu stavku, da nama citaocima ovoga dela Kafka nije dao ni jedan psiholoski prikaz K. ali znamo da je on religiozan.

Kafka se ovde bavi kritikovanjem. Dakle, ako zadjemo u ovu analizu mozemo uzeti u obzir da se Kafka bavi kritikovanjem bozanskog autoriteta, jos tacnije Kafka direktno prikazuje kako boznaski autoritet biva korumpiran od strane ljudskih institucija prikazanih kao sudski sistem.
Kao I Bog sudski zvanicinici su nepristupacni smrtnicima, i iako niko ne moze potvrditi njihovo postojanje oni imaju velike moci nad sudbinama pojedinaca. Kao i u jevresko-hriscanskoj tradiciji sud ima svoje svete tekstove tj opet nesto nerazumljivo obicnom svetu I samim tim nepristupacno. I kao verske knjige poput Biblije I Talmud-a , i ovi sudski tekstovi zahtevaju posebnog tumaca koji vodi naratora kroz samo neke delove sudskog postupka. Medjutim kao sto postoji bezbroj teorija za nastanak sveta tako I postoji neograniceno mnogo nacina za tumacenje ovih sudskih spisa I zakona. Takodje sudski zvanicnici se prikazuju na slikama (I samo na slikama) I na njima se prikazuju kao sveci na freskama.
Covek koji ne veruje drzi svoj zivot u sopstvenim sakama.

Ima neka hriscanska nebuloza, koja govori o tome kako je svako ljudsko bice ukaljano samim rodjenjenjem, da je njegov zivot gresan i da jedino ko je bezgresan na ovom svetu jeste Bog. Kroz to mozemo videti u kolikoj je zapravo zabludi Jozef K. pokusavajuci bilo koga da ubedi u svoju nevinost. Hipoteticki, isto tako da je nesto zgresio, ako bi sud taj isti odluzio da je nevin, on ne bi mogao da ga ubedi da je kriv.

Ako uzmemo u obzir da je Kafka bio depresivan kada je ovo pisao i da je tu depresiju usadio u samoga Jozefa K. onda je usadio I filozofiju ‘nekad dodje vreme da borio se ili ne Umires’.

Jedan od nacina za osudu bozanskog entiteta, jeste kroz ljudske autoritete. Jedan od primera za tako nesto jeste Austro-Ugarska monarhija u kojoj je Kafka ziveo. Koje se kao i sva druga carstva baziralo na ideji da je car nesto najblize Bogu, jer ga je sam Bog izabrao da vlada nas svima. Kada postavi sebe na mesto kvazi bozanskog tribunal, sudski sistem stavlja sebe iznad svega drugoga.

Ako bi smo kojim slucajem uzeli u razmatranje ideju da Kafka nije bio vrenik, i da je smatrao da se ceo svet bazira na lazi onda bi mogli da pomislimo da je i ovo delo samo po sebi jedna laz. I da mi cemo uvek zanmariti ocigledno pri citanju (jer je ocigledno) I odmah zauzeti stav nevinosti Jozefa K.

Sve ambicije coveka ili drzave ili uredjenja ili bilo kog subjekta unutar odredjenog sistema (a ne zaboravimo da nam I Platno govori da je covek politicka zivotinja) zasnovane sun a teznji ka vrhu, ka vlasti I ka zelji pojedinca da se priblizi necemu bozanskom iliti uzvisenom bio vernik ili ne.
Ako upotrebimo gradaciju, uocicemo da Jozef K. biva izdan od svega ali tek na kraju, na samom kraju, on biva napusten od Boga I to sve je propraceno gotovo smesnom pricom o seljaku pred zakonom.
Ali da li Kafka u ovom delu predvidja da ce moderan covek odbaciti sve moralne I eticke vrednosti koje smo nasledili od reliligijskih tradicija?
Ovaj roman cini sve da naglasi borbu K. da pronadje smisao zivota, i iako nauspeva u toj borbi, to nas podseca na versku tradiciju samoispitivanja i licnog prosvetljenja kroz verske studije.

Bilo da ovaj roman odbacuje sve religijske vrednosti ili samo ono ljudsko, eksploatacija religioznih obilka, koji se provlace kroz ovaj roman, stvara gomilu pitanja u ovoj nemilosrdnoj ironiji kako romana tako i zivota.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s