Uncategorized

Rekla bih vam da vas mrzim ali neka…

Htela bih iskreno nešto da vam napišem, htela bih ali ne mogu. Da bih bila iskrena potrebno je da budem surova, otvorena i bezobrazna time bih povredila sebe a vi ništa ne bi shvatili. Pa čemu onda to?

Da vam kažem – odvratni ste. Gadite mi se. Koliko samo možete da budete licemerni i kako tako malo vam je ostalo sveto. Sve ste prosuli pred nas obične ljude željne nečega, bilo čega. Svesni ste toga i čudno, vi ne želite da menjate svet jer vi ne želite da promenite ni sebe samo želite da opstanete.
Ne mogu od vaših slika sa slava da živim. Majke koje s ponosom prikazuju svoje raskošne trpeze a da time ne pokazuju ni trunku topline doma, ni trunku skromnosti…ni trunku ljudskosti. Samo puko nabijanje na nos onim drugima što imaju manje od vas.
Ne mogu više od vaših proslava osamnaestih rođendana da živim. Sram da vas bude! Kič, neukus, bezobrazluk, licemerje…Priređujete za svoju decu takmičenja u pijanstvu. Smešno.
Kako možete samo da uživate u količini njihove razmaženosti?
Zar se ne zapitate nekada kako će sutra, da li će takvi nekoga učiniti sretnima?
Zašto ste počeli decu da gušite vašim kompleksima? 
Ne mogu od vaših slika svetinja i citata raznih bogova, svetaca i patrijarha. Pa zar ništa da ne zadržite za sebe? Kako je čudno biti čovek kome ni njegova sopstvena duša nije sveta.
Prvo se šeruje slika na fejsbuku za neko bolesno dete, a onda se baci gomila hrane iz frižidera, garderoba koju više nikada nećete obući ostane da dreždi u ormanima, svaki dinar uvek pokupljen sa kase ali vi ste kao nešto učinili dobro. Da. Ne, niste. Ostali ste isti.
Hajde upropastite još nekog danas. Slažite još nekog. Slažite sebe. Namećite nam vaše vrednosti i govorite nam da je normalno pišati po sirotinji i pričati kako smo dobri ljudi. Nastavite da nas ubeđujete kako je normalno slaviti slavu a nikad kročiti u crkvu. Ubedite nas da je divno što ste odlučile da se krstite onda kada ste pomislile da se nikada nećete udati.

Ali, zašto bih vam pisala ovakve stvari…pa ovo deluje kao manifest jedne budale. Ma baš je divno biti čovek, a najušuškanije mesto za svakog čoveka je provincija. ‘provincija’ kako to lepo zvuči. Asocira na komšije, tračeve, noćne šetnje, slatko i vodu, baštu, ljubavnice, švalere, zlatni prsten na ruci…kako su to divne stvari za – provinciju. Uvek sam govorila da nema sretnije devojke od džovanke. Samo, zadržite to za sebe. Jer neka od provincija se još uvek može naći u pesmama Đorđa Balaševića…i mi je volimo. Nemojte kvariti to. Manite se toga da od nje napravite velegrad jer ljudi su svesno odlučili da budu deo malog grada, oni su zadovoljni time. Vaši kompleksi, vaša nesreća je vaš problem. Ne želim da vašu zlobu sutra širite na moje.

Advertisements

Једно мишљење на „Rekla bih vam da vas mrzim ali neka…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s