za Maju

230364_196913623684666_7967040_n
“ Divine Secrets of the Ya-Ya Sisterhood „

Kažu mi, napiši nekad nešto vedro i emotivno.
Slušam prijateljicu govori kako je dugo šetala, onda je sela na klupu i gledala u Dunav; gledala je ljude oko sebe i mislila o tome da li je moguće da su srećni.
Jedne noći na Kališu, rekao mi je neko da nemam maštu, kaže da treba da me bude sramota. Baš u tom trenutku, kako mi je on to govorio, jedan momak na klupi do nas je zapisivao nešto u svesku zatim pogledao na sat, ustao seo na biciklu i otišao. Kažem, njega čeka sad neka mršavica od 170cm na nekoj drugoj klupi, u rukama nosi Kiša i mobilni sa hiljadu aplikacija koje nikada ne otvara. Idu kod nje, ona živi u jednom od onih starih beogradskih stanova sa visokim plafonima i starim garniturama. Nosi paž, ima tamno smeđu kosu, tanke prste, nikada nije nosila ni naočare ni protezu, ima krupne oči i stalno se smeje, osim kad ćuti onda ćuti dugo. On je neko ko je sluša, neko ko voli njen osmeh i njenu tišinu. On je neko ko je voli. Ona prema njemu gaji samo čista osećanja, nije nikada ljubomorna, hoda ivicom trotoara kada govori, zaboravlja čašu vina u ruci..i opet se smeje. Zato ga i voli. Jer ona je njegova Višnja.
Kaže, vidi pa imaš ti maštu samo nije kao moja. Ali to nije mašta, to je nešto što sam videla već negde u snu.
Poznajem jednu ženu, zove se Maja. Maja takođe piše. Ali ona piše hrabro, jako i emotivno. Svaka njena reč nosi nešto posebno, nešto što se ne sreće svakoga dana. Verujte mi, nekada možete osetiti tugu dok čitate njene reči ili se jednostavno nečemu obradovati. Ona iskreno voli i to pokazuje. Mislim da ta žena nikada nije nikoga ponizila ili uvredila, a i kako bi mogla. Nije to njen stil.
Ja volim da se divim ljudima i da u njihovim životima prepoznajem još mnogo drugih života. 
Ove godine sam saznala da ljubav nikada ne nestaje. Mislim da prava ljubav čak ne menja ni svoj oblik. Mislim da ljudi samo ne mogu da budu zajedno ali da se vole isto kao i prvog dana. Znam da ta devojka postoji i da je neko neizmerno voli, neko u Parizu ili Budimpešti. Znam da tog momka na bicikli isto tako voli neka još iz klupe. Znam da je u Maju zaljubljen neko još od srednje škole. Znam da je ovo istina. Ali znam da nije dovoljno za sreću. Svo gubljenje u Dunavu, sve klupe, svi labudovi…nije dovoljno da se shvati, da od ljubavi može da se živi.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s