ja se oduševljavam
kada prostorija odzvanja
i plašim se tišine
i retko kada plačem
ali često kenjkam
Vidiš,
ja glasno pričam
a na fensi mestima
umem da se smejem toliko
da mi suze krenu i sva se zacrvenim
I sve što mogu da dohvatim
ja mogu sama
Uvek se trpam preko reda
Stalno pričam o tome šta bih htela
I psa, i mačku, i bendžamina
Ali to još uvek nemam
Plašim se grmljavine
I kirije
I plašim se toga
šta bih sve mogla
i da li bih te pustila
da me šetaš
i da li bih ti dala
da budeš dostajan
mojih ruskih pisaca
i da li bih ti prećutala
ako mi ne kupiš cveće
kod bake na ulici
da te zagrlim kada treba
da ne budem uvek iskrena
da nekad budem samo podrška
i da se utišam kad treba
i da ti ne ulazim u tišinu
JEDNAJEMARTA 