Uncategorized

Uverljivost radija vs. uverljivost televizije iliti kako nas je unistio turbo rock

Da bi se govorilo o uverljivosti medija, bilo radija ili televizije, u Srbiji potrebno je prvo uvideti stepen prisutnosti cenzure upravo u tim istim medijima. Situacija je poražavajuća, prema izveštaju međunarodne organizacije Freedom house Srbija je jedna od zemlja koja je najviše nazadovala u 2015.godini kada su u pitanju slobode medija i time došla na 87.mesto na globalnoj rang listi. Ove godine Evropska komsija je kao veliki problem uočila upravo autocenzuru medija u Srbiji. Međutim paradoksalno je to što i pored svih ovih podataka, mediji u Srbiji su jako uverljivi. Možda zato što narod više ni ne dovodi u pitanje da li je istina ili ne već samo prihvata ono što mu servira odgovarajući operater, odgovarajuća medijska kuća… Problem se ogleda u tome što mediji u Srbiji serviraju mržnju a mržnja je sama po sebi jako uverljiva. Jer kako reality zvezda od čovek? E glavna distinkcija između radija i televizije je upravo tu, jako je teško u današnje vreme servirati mržnju bez slike. Čovek 21.veka je jako vizuelan i emocije usmerava ka fizičkom (o čemu ću u daljem radu i govoriti) a radio nam to ne daje, radio pruža zabavu i čistu emociju. U Srbiji radio pruža uglavnom muziku, malo politike, ali ni to nije toliko loše jer bi bilo teško po vozače da slušaju ekspoze mandatara vlade dok sede nestrpljivo u kolima čekajući da se rasčisti gužva na Brankovom. Ali čovek pred ekranom tv prijemnika ima preko 50 domaćih i stranih kanala i čovek ima privid izbora. Dok ovo čitate, molim vas imajte na umu da govorimo o televiziji u državi koja je ukinula crtani film pre *Dnevnika u 19:30h, što se mene tiče to je dovoljan dokaz gde smo.

 

Da li televizija u Srbiji zaslužuje da bude uverljiva?

 

“Mi se borimo da sačuvamo
kulturu i umetnost.”
Vinston Čerčil

Da li su mediji uticajni? Jesu. Da li su mediji uverljivi? Jesu. Da li menjaju svet? Da. Prvu uverljivost televizije sam osetila od zapada ka nama, dolaskom serije Seks i Grad (Sex and the city). Počela sam gledati tu seriju još kao klinka ali kako sam rasla uz stalne reprize iste na B92 shvatila sam koliki uticaj ostvaruje. Televizijski urednici zapravo dosta određuju naš Slobodan izbor, tako npr. urednik programa B92 je mogao da nakon prvog emitovanja tu seriju baci u zaborav ali nije. Da li je to zbog kulturnog uticaja serije, amerikanizacije ili zbog gledanosti? Najverovatnije ovo poslednje. …Francuska vlada je i u istoriji bila naročito aktovna u ograničavanju američkog uticaja (ili povećavanju evropskog uticaja) nametanjem kvota na vreme za emitovanje američkih proizvoda.[1] Zašto smo mi prihvatili američki uticaj tako lako ili možda serija Seks i Grad Sex and the city je bila uticaj celog zapada a ne samo Amerike?
Prva decenija 21.veka je kod nas bila decenija televizije, casopisa i zapadne kulture. Prihvatali smo sve, upijali smo svaku seriju B92 koji je tada ima širok spektar američkih sitkoma i kriminalističkih serija, Pink je prenosio Simpsonove (The Simpsons) i time malo izašao iz vrtloga latino sapunica. Huper je počeo da gubi od Bravo-a, Bazar od Cosmopoliten-a i tako smo gubili naše a prihvatali sve zapadno. Onda se 2005.godine pojavio tabloid Skandal i time smo dobili sve što nismo želeli, od 2005.godine kao da cela ta zapadna kultura prestaje da bude zapadna, asimilira se i postaje naša kultura. Baš kao što je Bijelo dugme pomešalo rock’n’roll sa seljačkom melodijom, tako smo mi pomešali zapad sa Bugarskom, Rumunijom… To je tiho trajalo do 2012.godine a onda je eksplodiralo, ostao je uticaj televizije ali se izgubilo sve ostalo. Sve je postao reality.
2006.godine je na ekrane televizijskih aparata došao Veliki Brat, franšiza u vlasništvu Endemol-a. Sve je moralo da bude formatirano kao u UK, gde je Veliki Brat i emitovan. To je kod nas prošlo jako uspešno, prvi pobednik je bio fin mladić, vaspitan i što je najbitnije  promovisao je prave vrednosti. E pa iako je Veliki Brat dobro prolazio kao show, pobednik i ne baš tako. Publici Srbije je bio previse fin. Zato Pink TV 2009.godine počinje da emituje Farmu. Što kompletno baca senku na Velikog Brata jer, Pink je najgledanija televizija i jer nama zapadno više nije dovoljno. I tako mi već 7godina pratimo kako nam reality show kreira stvarnost. Zašto? ‘Pas ujeo čoveka’ nije vest, ‘čovek ujeo psa’ jeste (Džon Bogart, urednik New York Sun) i vi u reality show-u imate stvarno prikaz čoveka koji bi ujeo psa. Vi imate vest, senzaciju iz dana u dan,a to je ono što čini publiku nezasitom. Nezasita publika je ključ za gedanost programa. I dok neke brinu scene seksa i psovke u tim realnim slikama na tv-u, mene brine da li smo mi zaista takvi. Da li zaista u nama leži toliko loših osobina? Da li svi mi kada bi bili zatvoreni na određeno vreme jedni s drugima bi bili u stanju da pojedemo jedni druge sa manama? Jer tamo je zaista tako, mržnja jede ponos, ponos jede pohlepu, pohlepa jede gordost, gordost jede sujetu itd.
Imamo situaciju u ‘Parovima’ gde je jedna žena svojim ponašanjem izazvala dvoje, troje ljudi da je prebiju. Što je zbog njenog ponašanja u Parovima izazvalo sveopšte odobravanje kod ljudi. Da li mi želimo onda da takva televizija bude uverljiva? Gledanjem Farme možete trajno oštetiti sliku o svetu kakvu imate sada. Opčinjavajuća slika ipak. Popularna kultura i svačijih 15minuta slave i želja da se i nama to dogodi a opet i taj slatki voajerizam, jer nelegalno je da komšiji postavimo kamere u stan. Da li nas to ispunjava? Ispunjava nas zato što smo prevelike kukavice da vodimo zivot kakav zelimo, jer imamo previše slobodnog vremena koje ne znamo kako da ispunimo, jer se plašimo da se suočimo sa sobom i jer ne želimo da aktiviramo moždane vijuge. Ili jednostavno jer nam je to servirano? Došli do toga da naša lenjost stvara zvezde. I to uticajne zvezde. Možemo mi da se igramo i pričamo kako je najveća laž u Srbiji ‘ne gledam Pink’ ali apsurd postmoderne nam kroji društvo u kapitalizmu.

Televizija koja vrši najviše uticaja, već godinama u nazad je svakako televizija Pink[2], koja je i po gledanosti odmah uz RTS1. Pink je osnovan davne 1994.godine međutim uz pomoć tadašnjih vlasti Pink je brzo dospeo u sam vrh komercijalnih televizija promovišući isključivo kič i šund. Naša omladina se jako brzo ’navukla’ na sve to, što i nije bilo teško ako se uzme u obzir da je to vreme rata, nemaštine i beznađa. Time Željko Mitrović postaje jedan od najvećih ratnih profitera, bez ikakvog fizičkog učešća u istom. Prvo što je bilo jako primamljivo jeste samo ime televizija –Pink, dakle u vremenu kada Balkan opravdava nadimak ’bure baruta’ Željko Mitrović vam nudi nešto ružičasto, prepuno šljokica i glitera. ’Samo malo gledaj me/Pobegni od dosade/I razvedri se i nasmeši se’[3] tako je te 1994.godine zvučala himna televizije Pink u izvođenju tadašnjih najvećih folk zvezda. A turbofolk[4] je tada već uveliko počinjao da se ceni i da privlači omladinu iz svih slojeva društva. I upravo taj period nam pokazuje koliko televizija je zaista uverljiva, koliko može da promeni društvo ali samo ako je društvo podložno promeni. Zanimljiv je fenomen da su najveći muzički idoli na našim prostorima upravo bili ljudi iz turbo-folk branše. Verovatno se pitate zašto? Zato što su se njihovi životni stilovi predstavljali nedosanjani san najveći broj Srba – život u sjaju, slavi i novcu. Oni su nas zabavljali pesmom, prodavali „maglu“ srećnog idličnog života, a mi smo im verovali i tapšali.[5] I tako je Pink televizija stvorila idole nacije, a mladim devojkama prikazala novokomponovanu bajku – Svetlanu Cecu Ražnatović. Srpska majka, kako je danas poznata u medijima, proizvod je svog supruga, ratnog profitera Željka Ražnatovića Arkana, Željka Mitrovića i Marine Tucakovć, najpoznatijeg tekstopisca na ovim prostorima. Tako je uz njenu sliku Beograd postao prestonica turbofolka. Glavna prednost Svetlane Cece Ražnatović je svakako bio njen glas, jer do tada su turbofolk pevačice pevale uglavnom loše sa ukrasima, zatim njena mladost i ono najbitnije, izgled. Tako je nastala Ceca i tako je nastao Pink. Nisu se rodili u isto vreme, ali najbitnije godine odrastanja, proveli su zajedno. Kada je Ceca puštena iz zatvora prvo je gostovala na Pinku, kada Ceca održava velike koncerte oni se uvek prenose direknto na Pinku itd. Ceca nije stvorila turbofolk ali ga je održala u životu, a televizija Pink veliki deo populacije stalno iznova i iznova uverava da je turbofolk sve što nam je potrebno u za ružičasti život.
Od pre tri,četiri godine u nazad sloboda medija ne postoji. U Srbiji postoje tri gledana kanala (figurativno govoreći) i Kesić subotom uveče na B92, to je to. Naša stvarnost je kreirana i verujte mi, jako je uverljiva. Demokratija nam je donela to da slobodno možemo pratiti Glas Amerike, U koraku sa Kardašijanovima, Simpsonove kao i Pink, N1, B92, Prva TV, RTS…međutim demokratija nam je sve to servirala, naravno u dosluhu sa pop kulturom, ali nije nam dala nikakvu odgovornost. A zna se da svaka akcija izaziva reakciju. Naš narod uvek krivi vladu, pa tako je i vlada kriva jer je Pink uzeo maha kod nas još pre 15godina. Ali da li je Pink politički došao tu ili je samo tržište krivo? Željko Mitrović je oduvek znao šta da plasira svojim gledaocima i kako da taj sadržaj bude upečatljiv i uverljiv. Verno je ostvarivao svoje ciljeve imajući na umu samo onu jednu Minimaksovu devizu ‘U svakom čoveku duboko, duboko leži Šaban Šaulić’. Zacrtano učinjeno, doveo nam je jako uverljiv cirkus na male ekrane. Cirkus karaktera. Nekada smo imali u cirkusu male, dlakave ljude sa abnormalnim udovima i neverovatnim sposobnostima a danas imamo ljude sa malim mozgovima i neverovatnim sposobnostima da zaobidju moralno i ispravno. Da se razumemo, ne mislim o moralu i ispravnosti po Bibliji  već ovaj narodni moral, ovaj obični prosti moral. Vekovima unazad shvatili smo da se ne možemo pridržavati svih zapovesti slepo a i da krugove pakla veoma teško možemo izbeći, pa smo se počeli baviti varijacijama na temu. Interesantno koliko je Danteov Pakao uverljivo štivo.

Radio u Srbiji

Danas u Srbiji radio je u slabijem položaju od televizije. Prvenstveno svim radio stanicama, osim radio Beograda, manjka govornog programa. Ali ono što ne manjka je sasvim solidan izbor muzike, makar na top pet najslušanijih stanica. Što je za Srbiju zaista velika stvar.  Po istraživanjima Ipsos Strategic Marketing –a iz 2012.godine radio u Srbiji se najviše sluša u jutarnjim časovima a nakon jedanaest časova popularnost radija opada i na njegovo mesto dolazi televizija[6].
To se može iskoristiti u korist radija, jer dobar jutarnji program je svakako u korenu radija. Takođe radio ima jednu izuzetnu prednost u odnosu na televiziju a to su loklne radio stanice. Naime, stanovništvo je prebačeno na kablovske operatere i mnoge lokalne televizijske stanice su time izgubile na gledanosti. Takođe lokalne novine su u većini gradova zaboravljene. Sistem globalizacije u Srbiji je prerastao u sistem ‘beogradizacije’ i manji gradovi stvarno jesu zanemareni.
Internet radio je tu na snazi jer omogućava da čak i najmanja lokalna stanica dospe do najzabačenijih delova, jednostavno razara teritorijalne granice. A s obzirom da globalnim vestima možemo pristupiti uvek, lokalne vesti su zanemarene i internet radio upravo može doprineti upravo tom načinu oglašavanja.

Takođe muzički sadržaj je upravo ono što danas određuje identitet radio stanice, a to je veliki izazov za njih. U eri kada nam je sve dostupno, prosečan čovek se ulenjio kada je u pitanju pronalaženje novih sadržaja. Od muzičog urednika se više ne traže samo hitovi, već i to da otkriva nove muzičke forme, da traži neke manje popularne bendove i pesme ali da svoju potragu ipak bazira na onome što je prosečan slušalac njegove radio stanice navikao da čuje. Jer komercijalni radio je unapredio rok i pop muziku, i strane radio stanice poput BBC Radio 1 idalje su unapređuju i igraju veliku ulogu u promovisanju muzičkih žanrova, novih zvezda itd. Radio S kod nas ima taj sistem ali je razrađen samo donekle. Tako Radio S je veliki deo svog marketinga prebacio na Youtube npr. projekat Zvezde pevaju zvezde. Taj projekat je bio jako uverljiv i imao je dobar prolaz kod publike, pa je tako sada aktuelna turneja Željka Joksimovića koja se bazira upravo na obradama starih hitova.
Komercijalni radio je u potpunosti podređen potrošačima. Ali to ne znači da treba da se menja stalno, naprotiv komercijalni radio treba da radi na unapređenju ali i na očuvanju svog identiteta. Publika radija je verna publika, i to je pored sekundarnosti jedna od najvećih prednosti radija danas.

Seksizam na televizijskim kanalima

 

Većinu onoga što danas mislimo o ženama plasirali su nam mediji. To je prefektno predstavljeno ove godine tokom izborne kampanje u Americi. Hilari Klinton koja nam pokazuje koliko je žena u Americi zapravo nebitna i mi na Balkanu koji se  čudimo jer nismo ni znali da smo toliko napredniji, ali eto mi u ‘komšiluku’ imamo predsednicu, a ne predsednika, jedne države i nije nam to ni u jednom trenutku zaparalo uši. Međutim, to nije baš tako jednostavno. Amerika plasira žene kao robu i ostatak sveta se time ‘zanosi’ jer je to perfektno produkcijski odrađeno. Sve je tamo industrija, sve je proizvod i sve je brend. Dok nama naša televizija prodaje tradiciju, ideale i mržnju (kod nas se to nikad odvajalo nije) oni prodaju celom svetu brend. [7] Tako je telo postalo brend. Ali kakvo telo? Dok na našim prostorima se plasiraju platforme koje zbog nedostatka sredstava ili nevolje ljudi prikazuju realnu sliku, u Americi to možemo jako retko videti. Pa čak i kada je u pitanju jeftina reality platforma, sve idalje ostaje našminkano i doterano. Ako bi medijski prizori stvarno bili refleksija realnosti, žene bi bile relativno retke u većem delu realnog sveta, pa ipak neodoljivo prisutne u nekim drugim oblastima, dok crne, starije, sa invaliditetom, lezbejke, debele, siromašne ili žene iz Trećeg sveta ne bi postojale.[8] Međutim, sva ta slika koju nam Amerika šalje nije u globalu takva. Iako sa jedne strane imamo savršena tela i uređene figure, oni takođe moraju da imaju i savršene živote. Naravno, standradi savršenosti se menjaju od Nju Jorka do Los Anđelesa, ali opet postoje. Ukoliko određena mlada nada posrne, a pritom se ne vrati na pravi put, određenom brzinom ona gubi u svetu šou biznisa. Jer Amerika savršenost producira na svim nivoima, pa tako ako pogledamo zvezde Holivuda videćemo da je 80% njih je u nekom trenutku promovisalo porodične vrednosti, ili ih idalje promoviše. Revolucionarna serija Seks i Grad nam je nakon skoro stotinu epizoda ‘razuzdanosti’ na male ekrane donela četiri sređene, porodične žene. Jer čime god da započinju Amerikanci uvek završavaju patrijarhalno. Isti primer smo imali i sa šouom Hjua Hefnera Devojke iz komšiluka, gde vidimo da je svaka takmičarka nakon sezone provedene tamo postala bogata domaćica. I to je upravo ono što je brend Amerike – Happy end[9].  Centar za istraživanje prisutnosti žena na televiziji i filmu[10] u Americi je 2014.godine sprovelo istraživanje koje je donelo poražavajuće podatke. Istraživanje je rađeno na osnovu stotinu najplaćenijih filmova te godine, a neki od rezultata su sledeći – 12% žena je bilo zaštitno lice filma, 75% su muškarci a 13% su muško ženski parovi; procenat glumaca starijih od pedeset godina iznosi 18% dok procenat žena starijih od pedeset godina je 18% itd.
U Srbiji je situacija slična, kako navodi profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević – U izveštaju za prošlu godinu navodi se da „izveštavanje nije

rodno osetljivo, pa se u manje od jednog procenta vesti direktno kritikuju, osporavaju ili izazivaju rodni stereotipi“.

Statistika pokazuje da su u tom periodu u Srbiji žene činile 22 procenta osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili koje se vide u štampi, TV i radio vestima što je malo ispod svetskog (24%) i evropskog (25%) proseka. Ipak, vidljivost žena opada kako raste istaknutost i važnost teme.“U političkim temama, koje dominiraju medijima u Srbiji, žene čine samo 14 odsto subjekata. S druge strane, u vestima o poznatim ličnostima, umetnosti, medijima i sportu one čine 44 odsto svih subjekata. Žene su vidljivije u profesionalnim grupama koje imaju niži status u društvu i kada se pojavljuju u ulogama koje se percipiraju kao ‘ženske’ “
Žene na televiziji ili prikazuju kao domaćice, nude im se sredstva za čišćenje i sladunjavi romani, ili kao vlasnice tela punom nesavršenosti. Ukoliko vidimo ženu poslovno obučenu ili u sportskoj opremi prvo što nam pada na pamet je da je manekenka, danas poznatije kao ‘pozerka’.

Trenutno na televiziji RTS 1 imamo kviz Ja volim Srbiju. Kviz koji je jednostavno reprezent seksizma u Srbiji.

„Ja volim Srbiju“ je zabavno-muzički šou program u kom će i svi učesnici i TV gledaoci, kroz fer nadmetanje u znanju, proveravati koliko poznaju zemlju u kojoj žive.

Međutim, šta mi tu zapravo imamo? Imamo voditeljku koja je u svakoj sekundi u službi dvojice muškaraca, obučenu jako izazovno i sa apsolutnim akcentom na njenu lepotu i nikakvim akcentom na njen intelekt. Voditeljka, Nina Seničar, u pojedinim trenutcima komunikacije sa predvodnicima protivničkih timova deluje kao žena koja bezuspešno pokušava da odvuče pijanog muža kući da se ne obruka pred gostima. Minimalna doza poštovanja, minimalna doza vaspitanosti je prisutna u ovom kvizu kada je u pitanju Nina Seničar. Da se razumemo, Nina Seničar jeste jedna prelepa žena ali da li je lepota kod nas na tako niskoj ceni? Ovo nije prvi put da se u kvizovima prikazuju žene kao telo bez intelektualnih kvaliteta, pa smo tako imali Sofiju Rajović u Zlatnoj ribici, Soraju Vučelić u Kolu sreće a da imamo na suprot njima samo Milicu, kao predstavnika ženskog intelektualnog sloja, u kvizu Potera. Takođe u reality programima se stalno organizuju takmičenja u znanju između devojaka za koje produkcija proceni da poseduju najmanje obrazovanja. I to se konstantno, jako uverljivo prezentuje našim gledaocima, lepe žene bez znanja dok se muškim voditeljima dozvoljava seksizam u svim oblicima, dok god ne šire mržnju. Pa smo tako imali situaciju kada je nastup voditelja Ivana Ivanovića[12] na televiziji Prva naišao na osudu NUNS-a[13],NDNV-a[14] i jedanaest nevladinih organizacija iz Srbije zbog ispričanog ‘vica’. Naime, voditelje je ispričao ‘vic’ o silovanim bosankama[15]. Naravno, voditelj je morao da se izvini i tom prilikom je rekao „Izvinjavam se svima koje je uvredilo moje obraćanje u petak. Veliki sam protivnik rata i nasilja. Očigledno ne poznajem dovoljno prilike u BiH“ – neuverljivo, sarkastično i donekle nejasno. Ova ‘šala’ je izazvala problem jer se govori o područiju koje je ‘bure baruta’, tom ‘buretu’ pripadamo i mi, pa zbog dobrosusedskih odnosa itd. Ali ako ovo nije uredu, a nije, zašto je onda seksizam dozvoljen uopšte? Isti voditelj je bio član žirija u emisiji Tvoje lice zvuči poznato. Jednom prilikom je tokom nastupa jedne od takmičarki izašao na scenu i stavio joj ruku u kadu da proveri da li je gola ili u kupaćem kostimu, to je prošlo neopaženo od strane svih iako se pevačica zbunila[16]. U istoj emisiji smo imali i secnu gde pevač Vlada Georgiev izlazi na scenu i navodi takmičarku da mu pruži nešto poput lap dance-a[17]. Zatim, na televiziji Prva imamo emisiju “Praktična žena”, muzička podloga za uvodnu špicu te emisije je pesma grupe S.A.R.S. istog imena ali ne slične namene. Naime, pesma[18] je snimljena sa namerom da pošalje jasnu poruku nasilnicima, da podrži žene žrtve  a sam spot je više lekcija u samoodbrani. Emisija[19] s druge strane predstavlja ženu ‘domaćicu, spremačicu i klozetarku’ kako bi popularna Ristana (Radmila Savićević, Srećni ljudi) rekla. Uverljivost kao i popularnost te emisije je jako velika, posebno kod malih devojčica. Baš zato bi uredništvo emisije moglo da povede računa o svom sadržaju, jer trenutno sam sadržaj podseća na reklamu za Floger kafu[20] iz ’60-tih godina prošlog veka – žena koja doživljava krah jer je mužu skuvala lošu kafu.
Kodovi pornografije se lako prenose u mejnstrim kulturu: neposredan i aktivan pogled u kameru ukazuje na spremnost na potčinjavanje muškom potrošaču. Fragmentacija ženskog tela, u krupnim planovima grudi i zadnjica, svodi žene na depersonalizovane delove tela; određeni uglovi snimanja konstruišu žene kao nemoćne i poslušne.[21]

Naša televizija je jako uverljiva u tom pogledu, šalje veoma jasnu poruku, ali ta poruka je pogrešna. Televizija koja je imala svakako najviše uticaja na žene i današnje mlade ljude je televizija Pink. Sve se daje za gledanost a ništa za obrazovanje i kvalitet. Uporni smo u tome da zanemarujemo to koliko je seksizam prisutan, navikli smo se na to. Televizija nas je naučila da su rasističke, seksističke i nacionalističke šale sasvim uredu. Ja sam u ovom izlaganju spomenula samo nekoliko primera od gomile onih sa kojima se srećem svakoga dana, a ta gomila je poražavajuća.

Zaključak

Televizija u Srbiji je podlegla cenzuri, kao i gotovo svi ostali mediji. Srbija je zemlja u kojoj se gase emisije koje utiču na narod, koje teraju publiku na razmišljanje. Srbija je zemlja u kojoj televizija služi za promovisanje svega i svačega, bez kontrole. Jer cenzura vlada samo u političkom smislu,a svaki drugi oblik koji bi bio koristan ne postoji. Cenzura je svakako potrebna ali ne u svrhu otupljivanja već kao sito kroz koje se seje sadržaj koji plasiramo. Radio je tu još uvek dostojanstven, promoviše druge vrednosti, promoviše kulturu (radio Beograd) i zapravo ne postoji ni jedna turbofolk radio stanica sa nacionalnom ferkvencijom.
Televizija i radio se uspešno bore sa novim tehnologijama i zato što su tradicinalni mediji. Takođe gledanje televizije ili slušanje radija može biti i porodična aktivnost. Radio je sekundaran medij i tu ima najveću prednost u odnosu na sve ostale medije, jer se radio može slušati i dok primalac obavlja neku drugu aktivnost. Radio je izuzetno prilagodljiv u tehnološkom smislu.
Međutim, kada je u pitanju teritorija Srbije radio nije iskoristi svoje prednosti i bazirao se na muzički program isključivo, što mu je donelo veliki gubitak. Televizija je idalje na vrhu kako po uverljivosti tako i po popularnosti.

 

 

 

Literatura:

  1. Ana Martinoli: Strategije programiranja komercijalnog radija, Beograd, Samizdat 2015.
  2. Adam Brigs i Pol Kobli: Uvod u studije medija, Beograd, Clio 2005.


Netografija:

http://www.mc.rs/SEENPM-Izvestaj_o_slobodi_medija.3489.html

http://www.slobodnaevropa.org/a/izvestaj-ek-o-srbiji-izuzetno-negativna-ocena-o-medijima/26622971.html

http://www.indiewire.com/2015/02/sorry-ladies-study-on-women-in-film-and-television-confirms-the-worst-65220/

http://www.rts.rs/page/rts/sr/rtspredstavlja/story/213/emisije/2483853/uskoro-kviz-ja-volim-srbiju.html

http://www.novilist.hr/Vijesti/Hrvatska/Seksizam-u-medijima-zenama-kucanstvo-i-sredstva-za-ciscenje?meta_refresh=true

http://www.womeninadria.com/zasto-seksizam-jos-uvijek-opstaje-medijima/

http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/zene-u-medijima-seksizam-stereotipi-i-predrasude_767048.html

http://blog.b92.net/text/25179/Ceca-je-kriva-za-sve/

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/kako-su-nestali-tv-junaci-od-rase-pronalazaca-do-zmaja-od-sipova/hsptzjl

http://bulevar.b92.net/pop-kultura.php?yyyy=2015&mm=06&dd=09&nav_id=1002151

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/bi-bi-si-o-pravoj-srbiji-zene-igraju-na-kafanskim-stolovima-uz-turbofolk-skacu-i-oni/tsw7gyx

  1. [1] Ričard Paterson – Televizija ’Ključne analitičke teme’; Adam Brigs i Pol Kobli: Uvod u studije medija, Beograd, Clio 2005.

 

[2] RTV Pink – Prva televizija, na ovim prostorima, čija se programska šema sastojala isključivo od zabavnog programa. Osnivač, vlasnik i glavni i odgovorni urednik je Željko Mitrović

[3] https://www.youtube.com/watch?v=HNsFbR_upa0

[4] Turbofolk muzički stil nastao na Balkanu u ranim 1990-tima. Nastao iz pop-folk stila, koji je zabavljao ruralno stanovništvo širom Jugoslavije.

[5] http://bulevar.b92.net/pop-kultura.php?yyyy=2015&mm=06&dd=09&nav_id=1002151

[6] http://www.rabsrbija.com/istrazivanja/219/O+Istra%C5%BEivanju+slu%C5%A1anosti+programa+radio+stanica+u+srbiji.html

[7] Brend (žig) – je engleska reč i njena prva primena bila je kod kauboja na divljem zapadu koji su žigosali svoje krave da bi ih razlikovali od ostalih krava u preriji. Sa poslovne tačke gledišta brend predstavlja proizvod koji se izdvaja od svih drugih proizvoda na tržištu.

[8] Ajrin Kostera Mejer i Lizabet Von Zonen – Rod – Od Britni Spirs do Erazma: žene, muškarci i njihovo prikazivanje; Adam Brigs i Pol Kobli: Uvod u studije medija, Beograd, Clio 2005.

[9] Happy end – Srećan kraj eng. (poznati sleng koji se koristi za opisivanje američkih filmova)

[10] The Center for the Study of Women in Television and Film

 

[11] Preuzeto sa sajta Radio Televizije Srbije

[12] Ivan Ivanović – Voditelj emisije Veče sa Ivanom Ivanovićem na Prva TV

[13] NUNS – Nezavisno udruženje novinara Srbije

[14] NDNV – Nezavisno udruženje novinara Vojvodine

[15] https://www.youtube.com/watch?v=8wqH_aZi8-s

[16] http://tlzp.prva.rs/epizode/1067/2-epizoda.html

[17] http://tlzp.prva.rs/epizode/1214/8-epizoda.html

[18] https://www.youtube.com/watch?v=nx4uYI7FpGo

[19] https://www.youtube.com/channel/UCR8uGtGYXPdSSJapfX660Og

[20] https://www.youtube.com/watch?v=Avsp_UJ3mrY

 

Saminarski pisan iz predmeta
Medijsko-komunikološke karakteristike elektronskih medija
decembar 2016.

(kopiranje zabranjeno)

 

Teatar i knjizevnost

‘Proces’ kao Biblija 21.veka

Religiozna alegorija “Procesa”

Ponekad postoji vise nego sto se cini.

 

Nekada davno smo citali “Bibliju”, a nekada skorije smo citali “Majstora i Margaritu”. To i nije bitno toliko, samo je bitno da znamo o cemu se radi u svim tim delima. Makar malo, ni to ne moramo puno.
Najskorije smo citali “Proces” onda smo citali analize I bilo je vreme da iz svega sto smo procitali napravimo svoju analizu.To jest bilo je moje vreme da napravim analizu.
Nije mi prvo Biblija pala na um, vec Pontije Pilat a onda Bog. Dakle, nije ni Pontije Pilat vec djavo i Bog. Nekada davno pre mnogo vekova djavo presudi Bozijem sinu a od tada Bog sudi svemu ljudskom. Cujem babe po selu kada se naljute na nekog sa TV-a (sretnih li baba kad se samo ljute na male coveculjke iz televizora) kako znaju da kazu ‘Ceka te strasni sud’. Te babe njv nisu procitale “Proces” pa ne misle na Jozefa K. mucenog koga ceka strasni sud, vec misle na ono kad odes na nebo pa tamo te ceka neki od cika svetac koji je zatefterio sve sto si ikada uradio i koji ce ti odrediti kuda ces otici. To je jedna od prvih zabeleski koje sam napravili u koracima analize Strasni sud = Bog. Ali jos pre toga sam shvatila jednu bitnu stavku, da nama citaocima ovoga dela Kafka nije dao ni jedan psiholoski prikaz K. ali znamo da je on religiozan.

Kafka se ovde bavi kritikovanjem. Dakle, ako zadjemo u ovu analizu mozemo uzeti u obzir da se Kafka bavi kritikovanjem bozanskog autoriteta, jos tacnije Kafka direktno prikazuje kako boznaski autoritet biva korumpiran od strane ljudskih institucija prikazanih kao sudski sistem.
Kao I Bog sudski zvanicinici su nepristupacni smrtnicima, i iako niko ne moze potvrditi njihovo postojanje oni imaju velike moci nad sudbinama pojedinaca. Kao i u jevresko-hriscanskoj tradiciji sud ima svoje svete tekstove tj opet nesto nerazumljivo obicnom svetu I samim tim nepristupacno. I kao verske knjige poput Biblije I Talmud-a , i ovi sudski tekstovi zahtevaju posebnog tumaca koji vodi naratora kroz samo neke delove sudskog postupka. Medjutim kao sto postoji bezbroj teorija za nastanak sveta tako I postoji neograniceno mnogo nacina za tumacenje ovih sudskih spisa I zakona. Takodje sudski zvanicnici se prikazuju na slikama (I samo na slikama) I na njima se prikazuju kao sveci na freskama.
Covek koji ne veruje drzi svoj zivot u sopstvenim sakama.

Ima neka hriscanska nebuloza, koja govori o tome kako je svako ljudsko bice ukaljano samim rodjenjenjem, da je njegov zivot gresan i da jedino ko je bezgresan na ovom svetu jeste Bog. Kroz to mozemo videti u kolikoj je zapravo zabludi Jozef K. pokusavajuci bilo koga da ubedi u svoju nevinost. Hipoteticki, isto tako da je nesto zgresio, ako bi sud taj isti odluzio da je nevin, on ne bi mogao da ga ubedi da je kriv.

Ako uzmemo u obzir da je Kafka bio depresivan kada je ovo pisao i da je tu depresiju usadio u samoga Jozefa K. onda je usadio I filozofiju ‘nekad dodje vreme da borio se ili ne Umires’.

Jedan od nacina za osudu bozanskog entiteta, jeste kroz ljudske autoritete. Jedan od primera za tako nesto jeste Austro-Ugarska monarhija u kojoj je Kafka ziveo. Koje se kao i sva druga carstva baziralo na ideji da je car nesto najblize Bogu, jer ga je sam Bog izabrao da vlada nas svima. Kada postavi sebe na mesto kvazi bozanskog tribunal, sudski sistem stavlja sebe iznad svega drugoga.

Ako bi smo kojim slucajem uzeli u razmatranje ideju da Kafka nije bio vrenik, i da je smatrao da se ceo svet bazira na lazi onda bi mogli da pomislimo da je i ovo delo samo po sebi jedna laz. I da mi cemo uvek zanmariti ocigledno pri citanju (jer je ocigledno) I odmah zauzeti stav nevinosti Jozefa K.

Sve ambicije coveka ili drzave ili uredjenja ili bilo kog subjekta unutar odredjenog sistema (a ne zaboravimo da nam I Platno govori da je covek politicka zivotinja) zasnovane sun a teznji ka vrhu, ka vlasti I ka zelji pojedinca da se priblizi necemu bozanskom iliti uzvisenom bio vernik ili ne.
Ako upotrebimo gradaciju, uocicemo da Jozef K. biva izdan od svega ali tek na kraju, na samom kraju, on biva napusten od Boga I to sve je propraceno gotovo smesnom pricom o seljaku pred zakonom.
Ali da li Kafka u ovom delu predvidja da ce moderan covek odbaciti sve moralne I eticke vrednosti koje smo nasledili od reliligijskih tradicija?
Ovaj roman cini sve da naglasi borbu K. da pronadje smisao zivota, i iako nauspeva u toj borbi, to nas podseca na versku tradiciju samoispitivanja i licnog prosvetljenja kroz verske studije.

Bilo da ovaj roman odbacuje sve religijske vrednosti ili samo ono ljudsko, eksploatacija religioznih obilka, koji se provlace kroz ovaj roman, stvara gomilu pitanja u ovoj nemilosrdnoj ironiji kako romana tako i zivota.

Teatar i knjizevnost

​NORA! ŠTA SE DOGODILO NAKON ŠTO JE NORA NAPUSTILA MUŽA ILI STUBOVI DRUŠTAVA

Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili Stubovi društava relativno je nova predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta u režiji Snežane Trišić. Ovaj komad, prva drama Elfride Jelinek, sada već dobitnice Nobelove nagrade, za rediteljku je možda bio i preveliki zalogaj. Od pojavljivanja Nora privlači pažnju, još u 19.veku kada je Ibsen odlučio u svojoj drami Lutkina kuća predstaviti žensko biće kao nekog ko ima prava na nešto više od puke egzistencijalne prirode, na sebičnost i emancipaciju, digla se velika prašina. Ibsen u drami ništa nije prepustio slučaju i ovim delom je napravio jednu genijalnu stvar – drama u tri čina, vrhunac radnje u trećem činu i kraj. Nora napušta muža a Ibsen ostavlja čitaocu da sam odluči šta će biti sa njom. Elfrida Jelinek najednom dolazi na ideju da od posmatrača postane akter i da stavi pečat na Norinu sudbinu, i tako gotovo sto godina kasnije Nora dobija kraj. Elfrida Jelinek je bila sasvim realna i nepristrasna u tome, nije dala sebi pravo na iluziju. Žena u kapitalizmu teško opstaje ukoliko je slabog duha a velike lepote, muškarci željni kapitala kako na ljude tako i na žene gledaju isključivo kao na proizvod, objekat…žena – potrošna roba. Međutim, Elfrida nam jasno pokazuje da tu nije samo žena neko ko pada u kapitalizmu. Elfrida nam jasno pokazuje da u kapitalističkom društvu pada svako ko nije sposoban, svako ko nema dovoljno sredstava I svako ko na tasu ima istu količinu ambicija I emocija.
Na sceni Ljuba Tadić publika ima priliku da vidi karikaturu žene koja svim silama želi da iz objekta pređe u subjekat. Nataša Tapušković pleni svojom pojavom i svojim izgledom velikim delom dočarava lik Nore. Međutim, na sceni na kojoj jedina metafora I treba da bude upravo Nora mi vidimo metafore u svakom uglu, u svakom trenutku. Scenografija koja je previše bukvalna sa mlakim pokušajima da od mejnstrima pređe u avangardu I verodostojno prikaže vreme između dva rata, u stvari ne prikazuje ništa. Ništa koje je trebalo da ispoštuje isključivo Elfridu koja kroz svoja dela na istančan I sebi svojstven način provlači ideje futurizma, zapravo način na koji je nacistička nemačka koristila futurizam kao propagandu.  A kostimi imaju samo za zadatak da karikiraju i da od Nore naprave seksualni objekat. Zanimljivo je to da komad koji govori o emancipaciji žene na sceni prikazuje tantalove muke Nataše Tapušković da se otrgne seksipila, lepote I maznog glasića I tu na sceni postane velika glumica. Nažalost, vidimo samo pokušaje dok je Branislav Lečić I Vojin Ćetković nadjačavaju u svakom dijalogu, baš onako kako je Noru nadjačao muškarac kapitalista.

Nataša nije kriva, rediteljka je napravila da Nore nema. Obrazovana dama koja nije želela da bude samo objekat ljubavi, potrošna I zamenjiva, Nje nema. Pojeo je Noru kapitalizam, ironija I podsmeh 21.veka baš od strane žene. Nora se nažalost vratila patrijarhatu podjednako brzo kako je I otišla. Na tom njenom putu mogli smo da vidimo samo to da su žene nesposbne i da ono što ih jednom udari, pratiće ih zauvek. Možda je i to bila poruka rediteljke..ko zna.

U ostalim ulogama možemo videti fantastičnu Natašu Ninković koja na verodostojan način prikazuje negativnu stranu futuristicke umetnosti tj. kako je mašina zarobila i ponizila čoveka umesto da mu služi. Bojan Dimitrijević  kao da ne može da se pomeri od uloge Pikca, pa svoju ulogu previše karikira i pokušava da napravi komičnim nešto što to po svojoj prirodi nije. Svi ostali su standardno dobri, manje-više neupadljivi.

Ukoliko želite da vam se dopadne ova predstava, potrebno je da u gledalište uđete bez ikakvog predznanja o Ibsenu i Ibsenovoj Nori, i da ne razmišljate previše nakon predstave o emancipaciji žene. U tom slučaju predstava će vas nasmejati, izgled Nataše Tapušković očarati, i prepoznaćete genijalnost Sonje Vukićević u scenskom pokretu. Ali nećete se zaplakati, nećete ostati zapitani i nažalost – nećete osetiti koliko su žene i danas, skoro 130godina kasnije, idalje u istom problemu i sa istom težnjom – da od objekta postanu subjekat.

Uncategorized

Kada te ostavi neko koga volis

Kada te ostavi neko koga volis, istina je, prvo ne osetis nista. Ne osetis nista. To ‘nista’ moze da traje jednu sekundu a nekad moze da se oduzi toliko da pomislis da si dobro.

Nista.
Nista – jedna jako nezgodna rec, koja moze znaciti mnogo toga a nekad samo to sto je sama po sebi. Covek u depresiji joj pokloni puno paznje, voli je i neguje kao da je bas ona biljka koju je kupio onog dana kada je smatrao da je sve krenulo dobro. Zalivao je, negovao a onda je postala samo deo svakodnevnice, obaveza. Ponekad sednem, pogledam u tu biljku i setim se…prvi dan na poslu, malo para u novcaniku ali sa to malo para kupovinom te biljke kao da sam kupila nov pocetak. Predmeti kao simboli. Sada, biljka mi je samo secanje na to ko sam nekada bila i koliko sam vere imala nekada. Sada, ona je nista.
Mnogo novih pocetaka, cini jedan zivot. Ima onaj film u kome onaj glumac govori ‘Danas je novi dan ostatka mog zivota.’ …koliko to divno zvuci. Ali na novi dan, novi zivot ne nateraju te uvek divne stvari. Nekad je to diplomiranje, a nekada je to napustanje fakulteta. Nekada otkaz a nekada unapredjenje. Nekada nova sansa, a nekada necija smrt.
Sta god da je u pitanju, svakako je novi dan i svakako je novi pocetak. Ali nekad nije nista..samo novo jutro, nova kafa i novo preguravanje dana dok se ne sklope oci i san. Sta sanjas kada si depresivan? Cudno, uglavnom sanjas ono sto te ujutru cini jos depresivnijim. Sanjas kako ti dolaze, kucaju na vrata ljudi kojih vise nemas ili sanjas kako si se izgubio i ne mozes da pronadjes izlaz..nigde. Samo krug ali nema zvezde.

Ljudi…ljudi su kao i uvek laki na recima, osudama. Svi znaju kako treba i kako je bolje, neki iz najgorih namera a neki iz najboljih. Ti koji te vole i koji ti prilaze iz najbolje namere, oni najvise nadrljaju. Oni su uvek ti koji ne razumeju, pa neke stedis dok ne puknes a neke koristis kao dzak za udaranje dok ne odu. Vama se izvinjavam u ime svih. Imaju oni koji te vole ali pobegnu odmah, da sebe zastite. Vama se ne izvinjavam, od vas treba otici..niste vi sebicni, losi, lenji vec ste samo nezainteresovani. No, ljudi su tu ali nisu bitni kao vi.

Kaze Brana, ne osetis nista pa onda krenes da setas po kisi.
To je pljusak.
To je oluja.
To je uragan.
Usamljenosti.

Ti krenes da setas po toj kisi…ja krenem da setam po toj kisi. Ne nadjem onoga koga trazim. Nema. Trazis, sanjas, molis ali nema. Sam si.
Ja, ogledalo i moje oci. Oci…one zapravo nisu moje, tatine i mamine su. Ujutru se pogledam u ogledalo i trazim lik njihov u sebi, u svojim ocima.
Tu su.
Pogledam u telefon, pola 8h ujutru…pola grada je sada u zurbi, mame zovu cerke i sinove da provere jesu li ustali, jesu li doruckovali, jesu li se toplo obukli…ne znam, mora da je to jedan od najlepsih osecaja.

Moji razgovori nisu bili takvi..to je za tatu i mene bilo trivijalno, nepotrebno. Zovem u bilo koje doba da bih rekla kako se osecam ili sta je neko rekao na tv-u ili da mi se objasni nesto sto sam procitala a nemam pojma zasto sam to procitala. Ili jednostavno da se izderem jer me je neko iznervirao, a naucena sam da mogu da se derem sa tatom i kada se izderem i zalupim slusalicu, da posle 2minuta pozovem i kazem ‘ej, kako si? sta radis?’

To su misli koje se motaju po glavi, to je taj pljusak emocija. Kud ces po kisi? Ne treba ti to.

Kaze ‘Svi misle da si lud.’ ali ti setas…setaj, samo nemoj da se cupas za kose pred nekim tamo, odvratno je. Budi lud. Ali ne dozvoli drugima da ti prodru u ludilo, da setaju s tobom, da ti kisu pretvore u fekalije.

I onda…shvatis da su neki ljudi ostali. Istrpeli su. Preziveli su. Ali padose mrtvi ako nastavis tako…ne mogu vise. Imaju i oni svoje zivote i zele da ti budes tu. Zele da se radujes kad diplomiraju, kada dobiju prvo dete, kada se zaposle. Ej, ako ti nisi tu nece biti isto. Zar idalje zelis da kisnes? Prehladices se.

Ako prihvatis to da te neki ljudi vole.
Ako prihvatis da te ti ljudi nikada nece voleti kao oni koje si izgubio, jer niko tako ne voli.
Ako prihvatis da neces vise moci da imas takve razgovore.
Ako prihvatis da tvoj novi dan, ostatak tvog zivota moze postojati.
Bude ti bolje.
Ako to ne prihvatis, prehladices se..prehlada ce otici na tvoje srce i nece te biti.

A nemati sebe je grozno. Nemati tebe je grozno. Ali dok god imam sebe, bice i nas.

                                           Noću,
                                                dok ti spavaš,
                                                moje srce bdije nad tobom.
                                          Tebi se ništa,
                                               ništa ne smije dogoditi.
                                          Toliko, toliko te volim.

Uncategorized

Bivši momci kao nova vrsta prijatelja

‘Nazalost nasi bivsi ne nestaju sa zemlje nakon raskida’
‘Bivsi su bivsi sa razlogom’

Zabogaaa! I to su samo dva članka u vodećim ženskim magazinima, ne daj Bože šta pišu oni što sebi daju više slobode. Bivši momci su predstavljani kao teroristi u ženskom svetu, i uvek izostavljamo makar malenu mogućnost da su žene moooožda malo krive za raskid. Pa kako žene, ta divna nevina naivna blabla stvorenja koja su Adama tupavog navele da proba jabuku, mogu biti krive za nešto!? Naravno da su muškarci ti koji su uvek krivi. Budale.large(5)

Naučnici tvrde  da ako možete biti prijatelj sa bivšim nakon raskida onda ga niste voleli ili ga idalje volite. Vidite ovako, nadam se da se ne obracam ženama koje emocije puštaju kao na slavinu pa svakog momka vole do smrti, a ako ste upravo taj tip žena onda, molim lepo, vaši bivši treba da beže od vas. Ja tvrdim da bivši momci su najbolji oblik drugara. Bili ste tamo, videli ste šta se nudi, to što se nudi nije za vas ali čovek nije loš, pa što da ne popijete tu i tamo neku kafu. Naravno, u tom odnosu morate izostaviti seks kao mogućnost jer ukoliko rešite da spavate s njim neminovno je da ćete se zapitati ‘ako dobro funkcionišemo u krevetu zašto opet ne probamo?’ i onda ostadoste bez druga i seksa. Dakle, ukoliko ste devojka za kombinacije držite to u odvojenim fiokama. Trebaju vam fioke za bivše momke s kojima ste ok, za drugove, za bivšeg koji vas je slomio i za kombinacije. Te fioke trebaju biti čak i u dovojenim komodama, jer može biti veoma opasno ako dođe do mešanja.

large

Bivši momci od kojih trebate pobeći odmah nakon raskida su oni koji su vam navukli neku muku na vrat, koji su vas udarili, koji su vas prevarili, koji su vas obrukali i naravno oni koji su vas povredili,slomili,razneli na sitne komade. Posebno od ovih poslednjih bežite tzv The Bivših. Uvek ćete želeti da im se vratite, uvek ćete biti ljubomorne na žene oko njih i naravno uvek ćete im tajno proveravati profil čekajući da se ožene pa da se isplačete kao kiša. Međutim, opet imajte na umu da takvog muškarca možete imati dva put u životu a ako ste srećnica onda jednom, pa ćete biti kao Keri i Zverka i živeti srećno do kraja života.
S druge strane ostali bivši su sasvim kul. Neki su čak još uvek zaljubljeni pa ćete moći da dobijete onaj pogled ‘izgledaš savršeno’ kada se najgore osećate, iskoristite to niste vi krive što su oni budale. Onda, neki služe da se smejete s njima, psujete i zezate do besvesti jer vam je to bilo i najbolje dok ste bili u vezi, pa zašto gubiti?; a neki da jednostavno pričate. Svi oni treba da budu tu dok ne naidje onaj pravi, a vi se ne trebate ljutiti na njih ako njima naiđe prava prvima pa vas otkače.

Ako baš nećete da budete prijatelji, smatrate da ih treba pokopati sa maslačkom onda:
1. Ne terajte vaše zajedničke prijatelje da biraju, sami se povucite kad je već ego jači od vas. A ako se radi o zajedničkim prijateljima The Bivšeg onda nećete ni želeti da vas okružuju isti ljudi kao za vreme veze;

2. Nemojte da izigravate FBI istražitelja i hirurškim putem se odstranite iz tog života;

3. Ako ste usamljeni…. ako ste usamljeni onda ste idiot. Mlada si, imaš drugarice i mnoštvo novih prilika;

large(4)

4. Nemoj da se takmičiš…ok u svakom raskidu postoji pobednik i luzer, ali ako se previše trudiš da pobediš onda ćeš biti luzer koliki god da je plen;

5. Prestanite da gajite ikakva osećanja.

Raskidi su teški, naravno ego je glavni krivac za to, ali život je previše kratak da bi gubili tek tako ljude. Mislite malo o tome i ne budite totalni idiot.

large(6)

Uncategorized

Nikad cirkus otici nece

Ovaj zivot je postao cirkus karaktera. Nekada smo imali u cirkusu male, dlakave ljude sa abnormalnim udovima i neverovatnim sposobnostima a danas imamo ljude sa malim mozgovima i neverovatnim sposobnostima da zaobidju moralno i ispravno.
Da se razumemo, ne mislim o moralu i ispravnosti po nekom apostolu vec ovaj narodni moral, ovaj obicni prosti moral. Vekovima unazad shvatili smo da se ne mozemo pridrzavati svih zapovesti slepo a i da krugove pakla veoma tesko mozemo izbeci, pa smo se poceli baviti varijacijama na temu.

Danas se vise ne bavimo varijacijama nego gazimo preko svega a da nam ni dah ne zastane. Zivimo u svetu gde se apsolutno svi bave sponzorusama i prostitutkama, i to nam je ,najmiliji moji, najveci problem. Znaci, funckionisemo po principu ‘Ubica Luke Jovanovica je osudjen na 4 i po godine zatvora, sram ih bilo, ali bre znate li koliko Stanija uzima za noc?!’ i to je prava slika sveta danasnjice. Umesto da se bavimo konkretnim problemima mi cemo tupiti o moralu i pravoslavlju dok god mozemo. Irinej ‘oce u rat za Kosovo a koga boli dupe sto je covek koji je silovao svoje dete osudjen samo na 12godina zatvora i koga boli dupe sto ce ubica male Tijane jednoga dana izaci iz zatvora..ajmo mi da vidimo da li imamo zenske nazive za profesije – to je ono najbitnije.

Je l vam muka vise od toga? Meni jeste i fizicki i psihicki. Najvise mi je muka od cinjenice da zivimo u toliko homogenoj sredini da mi bukvalno ne mozemo nista da promenimo. Mozemo da se trudimo, da saljemo zahteve, da se trtimo kol’ko hocemo – to mozemo! Niko nam to ne moze zabraniti, ali ko ce onome sto je coveka usmrtio kolima da ulije savest? Ko ce da nauci onu budalu da ne treba da ubije komsije zbog musmule? Eeeeej, musmule! Ko ce da depresivnom detetu da pokaze da postoji bolje sutra? Za to se ne salje zahtev, za to se ne pise kazna…to se uci od pelena, od prve reci. To mogu da nas nauce svi oni bolji ljudi koji ne posalju sve u pm ako je predugacak red za kasu.

Kada sam isla u osnovnu postojao je dezurni siledzija i 70% djaka je traumirao, naravno i mene i dugo sam se secala svih ruznih reci i budalastina koje je izgovorio..medjutim, danas sam se setila jednog dramskog takmicenja osnovnih skola i toga kako smo se tih dana takmicenja zapravo druzili. Toga sam se tek danas setila i onda sam shvatila da niko nije 100% los ili zloban, do svakog postoji put ako ste dovoljno strpljivi. Naravno on je dosta los i nakon takmicenja vratio se svom starom pozivu, nista strasno i cudno mada makar je bio iskren u tome. Bio je iskren i tih dana u pozoristu a i posle toga, dosledan sebi i ne bas ali iskren da. Ali nije bio strasan kao ove danasnje siledzije, sve se svodilo na obicne uvrede cak i bez puno uvreda.
Ove danasnje skolske siledzije vise podsecaju na zatvorske siledzije. To je neko sisanje, polivanje varikinom, lomljenje nogu …neverovatna stvar da ona deca koja su zlostavljala malog Aleksu nisu u popravnom domu. Ljudi mojiii, pa ako su bili u stanju da ga tako zlostavljaju u 5-6.razredu sta ce raditi kad porastu? Da li iko shvata da se psihopate i sociopate radjaju? Cekamo li to da porastu u neke nove ‘Tijanine ubice’?

Foliranti jedni, hocete li prestati da se borite za cirilicu i da pocnete da se borite za to da sutra imamo cime da se pohvalimo na cirilici? Ili cemo samo da se bavimo time ko vara muza, da li je pala na dobra kola ili sat i da li je dala prve noci? Stidite se malo sebe, pronadjite savest negde kod sebe… Oooo Boze, u kako uzasan svet rastemo.

Uncategorized

Sam u losem drustvu

Ljubav je u ormaru, nema vise afera za pamcenje i budjenja u dvoje. Umesto toga dobili smo veze za jednu noc koje zelimo da zaboravimo i savet da idemo pre jutra. Jer ujutru nas stizu emocije, kajanja i mamurluci,a mi ne zelimo da iko prisustvuje nasim ‘Bambi momentima’ ili da razgovara sa nama pre prve kafe. Zapravo, cak i dok smo tu gresku od muskarca uveravale da nam se jako dopada i da je on jedini, nasle smo nacin da posaljemo poruku licnom gospodinu Zverki. Svaka devojka ima svog Zverku. Rezultat je uvek isti, stidimo se…ustvari ne, mi se ne stidimo mi smo jednim delom ponosne ali opet nam nije dovoljno energije uzvraceno, pa ne mozemo bas da se osecamo bolje nego ikada. A devojkama u dvadesetim treba mnogo pozitivne energije, paznje i razgovora, posebno jer u svakoj od nas lezi mala Marilyn Monroe pa uvek zahtevamo da nas obozavate u najgorem izdanju.
Postale smo zrtve sopstvenih predrasuda.

Act like a man, think like a man and be hurt like a woman

Upoznala sam nekoliko devojaka koje imaju seks kao muskarci i osecaju se sjajno zbog toga. Od njih sam saznala da:
– Zaljubis se u prvog s kojim ne mozes da se kresnes odmah – think like a man;
– Onog trenutka kada se promenis odmah si ostavljena – act like a man;
– I naravno kada pokazes svoje prave emocije muskarci pobegnu – hurt like a woman.

– Znas, ja ne volim kada zene preuzimaju inicijativu.
– Duso, ti si nedoprzen omlet.

U 21.veku dosli smo do toga da muskarci ne znaju sta zele, a da su zene zamenile moc za ljubav. Nekada se znalo, muva te duzi period onda kada konacno dodjete do prvog sastanka sve bude smotano i smesno, javi se sutra i u vezi ste. Sada se  vucete, skrivate ne znate ni sami sta ste i onda jedno od vas saopsti da nije za vezu. Da li je ustvari tajno vidjanje zapravo najintimnija forma veze ili nas je jednostavno stid nasih partnera i osecanja? A opet, ako sa nekim imamo konakciju zasto ga skrivamo? Dvoje mogu da cuvaju tajnu samo ako je jedno od njih mrtvo i onda zapravo tajne veze upravo pucaju jer su tajna. A svaka veza se zavrsi kuliranjem ili kojim stepenom iznad. I zapravo retko koja devojka danas moze sebi da priusti da postane nevidljiva ili da bude samo odredjeni deo devojke s kojom on zaista zeli da bude.
A to kuliranje smo uzeli kao glavno oruzije protiv gotovo svega i smatramo da je istovremeno i glavni lek za sve. Medjutim, taj princip je veoma povrsan a sto ste stariji to imate manje energije da budete povrsni. Jednostavno kuliranje je za klince koji jos uvek ne znaju sta je mamurluk.

Imam drugaricu koja je imala gomile veza, ozbiljnih veza. Upoznavala je njegove roditelje, isla je na zimovanja ili letovanja, bila bi sretna neko vreme onda bi ta razmena energije prestala, sreca bi presusila i ona je odlazila dalje. Ljubav ona shvata jako ozbiljno ali ne stavlja znak jednako izmedju ljubavi i vezivanja, za to ni muskarci nisu sposobni, tek poneka zena.

‘Ako nisi za vezu, realno nisi ni za sta.’ kaze jedan tweet i u pravu je. Ne za brak, ne za ozbiljnu vezu vec za vezu u kojoj jedno drugo zasmejavate, cinite sretnim, imate tu neku realnu razmenu energije, ne opterecujete se time da li ste pronasli onog pravog itd. Jer ako ste sposobni da se zavlacite po budzacima, da trpite da vam druga strana ima jos deset njih pored vas, da cekate kad ce da se seti da vas pozove i da vam diktira kako smete da mu se javljate u javnosti, onda stvarno zajedno sa njim cinite ekipu za na ni na sta.

Tako da, nemojte da cinite nista sa nedoprzenim omletima bolje cinite nesto sami ili kako kaze stara ‘bolje biti sam nego u losem drustvu’.